Negativno pretvaram u pozitivno!!!
Sa svih strana okružuju nas loše vesti, loši ljudi, ružne reči, nevaspitani i bezobrazni i uvek su toliko vidljive sve te stvari da prosto odjekuju. Možda mi se ipak samo čini?! Da li smo toliko postali imuni na lepe, pozitivne vesti i uopšte ih ne primećujemo i ne vidimo ili ih jednostavno nema?! Ne želim da verujem da ih nema, a potpuno druga stvar je što ih ne primećujemo, to je nešto sasvim drugo. Sve je u očima posmatrača davno je već rečeno. Sve je u perspektivi. Međutim, mnogi vole da komentarišu i čitaju hroniku, da gledaju i slušaju nekvalitetan program na televiziji, i da imaju potrebu da glasno govore i uzimaju stav oko negativnih vesti, raznoraznih porodičnih tragedija koje su svakodnevno zastupljene u dnevnoj štampi, o bolestima itd.
Navešću vam jedan primer. Pre izvesnog vremena jedna koleginica sa posla se razbolela i pošto nije reč o nečemu bezazlenom i naivnom, svi redom su komentarisali o njoj i njenoj bolesti. Govorili su: “da li je moguće da ona od toga boluje”? Da li je neko u njenoj porodici bolovao od te bolesti; Pa jeste da ona nije baš tako mlada, ali opet…. Razni komentari tog tipa. Kada bi bilo ko od kolega došao u moju kancelariju svi bi komenatrisali: “E, jesi li čula da je koleginica obolela od ….” Nimalo lepa vest, štaviše vrlo tužna, ali svako je imao potreba da baš to komentariše. Nekoliko meseci kasnije, jedna koleginica se udala, ali tu vest niko nije komentarisao. Sasvim slučajno sam saznala i to dugo posle njene svadbe. Takva vest nije bila interesantna i niko nije osećao potrebu da je podeli. Šta je jedna svadba u poređenju sa opakom bolešću?!
Neko je jednom rekao da se ne treba stideti svoje bolesti. Slažem se. Medjutim, nisam od onih koji misle da o tome treba pričati na sav glas i deliti takve stvari sa svim kolegama i ljudima koji te površno poznaju. Upravo zbog ovakvih događaja. Kada neko lepo izgleda, kada se lepo obuče na radnom mestu, to retko ko spomene ili komentariše. Onaj ko primeti najčešće , prećuti. A da ne govorimo o tome ako ste dobro uradili posao, postigli dobre poslovne rezultate, to će se nekako podrazumevati i takve situacije neće biti vredne pomena. Ne daj bože da ste nešto pogrešno uradili, što se naravno dešava svima nama. E, tada za Vašu grešku će svi znati. To je izgleda vredno pomena. Kako kažu “dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje”.
Mislim da treba da naučimo da nije sve za komentarisanje i ne sa svima. Postoje priče koje delimo samo sa najbližima. Možda bi čak trebalo da naučimo da ako nemamo nešto lepo da kažemo da onda bolje i prećutimo.
Posted in Uncategorized by admin_mica with no comments yet.
Prvo skoči pa reci hooop! :-)
Živimo u vremenu kada nam se sa svih strana serviraju razne informacije počev od toga kako biti odgovoran vlasnik prema svom ljubimcu do ” Uradite to i to, da biste bili srećni” 
Sta uopšte znači biti srećan danas, u ovo moderno vreme?! Da li to znači da svakodnevno treba da nas obuzima taj osećaj zadovoljstva i ispunjenosti ili je reč samo o trenucima koji dođu i prođu…. Hm?
Mnogi stručnjaci kažu da, pre svega, treba da budemo zahvalni na onome što imamo a ne da težimo samo onome što nemamo i što nikada nećemo imati. Shodno tome, treba svakodnevno pisati dnevnik zahvalnosti i ispisivati bar pet stvari na kojima smo zahvalni u toku dana. Okružiti se dobrim ljudima koji te vole i koje ti voliš. LJUBAV. Mislim da je ključna stvar ljubav. Ljubav prema sebi i prema svojim bližnjima. Prema onome što radiš, što te interesuje, ali pri tom ne mislim samo na posao koji svako od nas obavlja. Manje se žaliti na sve i svja i nedostatke preokrenuti u svoju korist. Kako? Kako kad sa svih strana ima gladnih, žednih i kada se okrenemo vidimo mnogo nesrećnih i bolesnih. Kako pronaći svoj put. Da li tako što se okrećemo sebi ili drugima?!
Razmišljajući o ovim temama došla sam do zaključka da se treba okrenuti sebi na onaj pravi način- “ako si dobar sebi dobar si i drugima”
Kada smo zadovoljni kako smo nešto uradili na poslu, kada smo nekome pomogli, uputili osmeh, lepu reč mi smo i srećni. Kada nam dan lepo počne, imamo i dobru energiju. Kada popijemo prvu jutarnju kaficu na miru, mi smo dobro. Kada stignemo da obavimo planirane aktivnosti na vreme, mi smo zadovoljni. Kada se družimo sa prijateljima mi smo ispunjeni. Kada kvalitetno provodimo vreme sa svojom porodicom mi smo i više nego ispunjeni. Zar to nije SREĆA? Pre svega i iznad svega ZDRAVI SMO. Nekako sve ovo brzo zaboravljamo ili se tek setimo kada to i izgubimo.
Dobro se osećamo kada slušamo muziku koja nam prija, kada čitamo knjige koje nas izmeštaju u jedan bolji svet, filmove koji nas zabavljaju, opuštaju ali i pokreću. Umetnost i služi da pokrene i učini nas boljim ljudima. Zar ne?!
Teoriju nekako svi dobro znamo, ali kada sve ovo treba primeniti, onda nastaju problemi. Nekako nam ne ide. Ali samo smo ljudi. Polako. Truditi se. Raditi na svemu.
Sreću treba tražiti u malim stvarima, pa nam je nekada dovoljno i samo da gledamo lepe prizore, prirodu i lepe fotografije. Možda ova i pomogne!
Posted in Uncategorized by admin_mica with no comments yet.